dr Predrag Dedeić
Predrag Dedeić je svoju pravničku karijeru započeo u advokaturi, a potom radio u domaćim i stranim konsultantskim kućama. Nakon stečenog doktorata na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2003. godine, izabran je u zvanje docenta na Univerzitetu u Beogradu (Poljoprivredni fakultet-Agroekonomija), a istovremeno i na Univerzitetu Union u Beogradu (BBA, Fakultet za bankarstvo, finansije i osiguranje), gde je kasnije stekao i zvanje vanrednog profesora. U bogatoj akademskoj karijeri, pored predavačkog i mentorskog rada, objavio je značajan broj radova u domaćim i međunarodnim časopisima i publikacijama, učestvovao na brojnim međunarodnim konferencijama i dao svoj doprinos u više istraživačkih projekata. Obavljao je funkciju prodekana za nastavu i dva puta bio nagrađivan gramatom za doprinos u radu. Stručno se usavršavao na renomiranim univerzitetima u inostranstvu (Torino, Sevilja, Ankara...), a na Pravnom fakultetu Univerziteta Britanska Kolumbija u Kanadi, u zimskom semestru 2010. godine, bio je gostujući profesor. Na funkciju predsednika Komisije za hartije od vrednosti, Republike Srbije, izabran je 2016. godine. Kada se 2019. godine povukao sa tog mesta, karijeru je nastavio kao nezavistan istraživač i predavač u oblasti prava, etike i duhovnosti.
„Pravo i hrišćanska duhovnost“
Projekat „Pravo i hrišćanska duhovnost“ je interdisciplinarno istraživanje uzročno-posledične veze između prava i hrišćanske duhovnosti. Ta veza je logična posledica činjenice da je pravo, pored toga što je racionalni, društveni i psihološki, ujedno i duhovni fenomen. Istraživanje ima akademski i praktični značaj. Akademski se odnosi na praćenje trenda u istraživačkom radu renomiranih svetskih univerzitetskih centara (Center for the Study of Law and Religion i dr.), na izgradnji globalnog humanog prava uz pomoć duhovnosti. Praktičan značaj je usmeren na vraćanje poverenja u vladavinu prava, uspostavljanjem sistema koji je sposoban da odgovori svim postojećim i budućim izazovima savremenog sveta.
Projektni zadatak je izgrađen na stavu da su fundamentalne hrišćanske vrednosti i ideje uvek pozitivno uticale na nacionalno i međunarodno pravo, o čemu svedoči evolucija prava. Mana postojećih pravnih sistema je da im nedostaje globalni domašaj, tako da nisu u stanju da čovečanstvo izvedu iz hronične krize, rešavajući izazove poput: međunarodnog terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, trgovine ljudima, prinudnih migracija, globalnih bolesti i dr. Gde je rešenje? Inspiracija za rešenje se mora potražiti izvan postojećeg pravno-institucionalnog okvira, u metapravnom prostoru, odnosno u holističkoj dimenziji duhovnosti. Stoga je jedan od ciljeva u istraživanju da se identifikuju kanali komunikacije između prava i duhovnosti, otkriju uzroci koji ometaju njen slobodan tok, i ponude adekvatna rešenja za nesmetanu komunikaciju.
Vladavina prava i poverenje ljudi u institucije, moguća je samo tamo gde pravo integriše u sebi pravila poštovanja i ljubavi, eliminišući tako svaki oblik etničke, religijske, kulturne, ili kakve druge, diskriminacije i dominacije nad pojedincem i usklađujući se na takav način s Apsolutnim pravom. To je trijumf preventivne funkcije prava u kojoj je strah od kazne zamenjen osećanjem pripadnosti zajednici, a rad usmeren ka ostvarenju zajedničkog dobra.
Pravo nije izolovana pojava u globalnom društvu i ne može se svesti na skup pojedinačnih pravnih pravila. Upravo njegova duhovna dimenzija je ono što je zajedničko svim pravnim sistemima. Kao što čoveka njegov duh povezuje s čitavim čovečanstvom, tako je i ta duhovna veza između različitih pravnih sistema, osnova za izgradnju globalnog humanog prava. Čovečanstvu je potreban sistem prava koji nije izgrađen na interesima država već na principu solidarnosti između slobodnih i jednakih pojedinaca.
Istraživanje je usmereno ka teorijskim i praktičnim modelima i rešenjima, kako bi se u realan pravni život unele najviše vrednosti. U tom smislu biće, kroz deskripciju i kritičke uvide, preispitani resursi, metode i adekvatni instrumenti koji mogu da podstaknu društveni razvoj, političko sazrevanje, svest i savest o značaju pravog prava. Pravo pravo ne može biti instrument za ostvarenje pravde koja se shvata kao odmazda, već pravde koja inkorporira praštanje i pomirenje kao simbol jednakosti i pravičnosti. Pravda mora biti globalni fenomen, zajedničko dobro, takva da donosi, slobodu, mir, sreću i dostojanstvo svakom čoveku. Duhovnost je ta koja može ukloniti stereotipe i predrasude koji onemogućavaju da se to ostvari i otkrije prava istina.
Istraživanje će pokušati da jasno odredi razliku između prava i morala, kao i duhovnosti i religije i sagleda uticaj procesa međureligijskog dijaloga na odnos prava i duhovnosti. Podsticaj nalazimo u činjenici da duhovnost doživljava renesansu primene u medicini, psihologiji i socijalnom radu i daje značajne rezultate, tako da nema razloga da se to ne odigra i unutar prava i pravne profesije. Uz pomoć različitih metoda (logički, istorijski, sociološki, psihološki, metod duhovne teologije i dr.) i oslanjajući se na izvornu biblijsku duhovnost, biće preispitano postojeće stanje, sagledani uzroci i teorijska i praktična rešenja koja postoje u svetu. Biti deo zajednice koja radi na izgradnji globalnog humanog prava i globalne humane zajednice, u čijem centru je dostojanstven i slobodan pojedinac, a ne država ili bilo čiji grupni ili pojedinačni interes, snažan je spiritus movens istraživačkog rada.