U nedelju, 24. septembra 2023. godine, imali smo prilike da prisustvujemo svečanoj dodeli diploma studentima 28. generacije Teološkog fakulteta. Videli smo četiri mlade osobe kako srećno i zahvalno završavaju jedno poglavlje svog života sa nadom da će i u novom biti uspešni i blagosloveni: Milutin Bašić, rodom iz Kragujevca; Marija Spaić, rodom iz Niša; Dalibor Spaić, rodom iz Trebinja i Dimitrije Bugarski, rodom iz Bukovca kod Novog Sada. Iako su troje od njih prethodno već završili jedan fakultet, svi su osetili Božji poziv da dođu na ovo mesto i osetili Božje vođstvo kroz sve borbe i iskušenja koja su doživeli za vreme školovanja.

Svečanost je obilovala ohrabrujućim porukama, muzikom i zahvalnošću Bogu za svaki uspeh, svaki blagoslov, svako iskustvo, svaku podršku – božansku i ljudsku.

Nakon uvodne reči upravnika Đorđa Trajkovskog, proslavljanja pesmom „Jer velik si i dobar Bog“ i molitve profesora Marije Trajkovske, prvu poruku dobili smo od profesora Ivana Popovića, sekretara za mlade u našoj uniji. Podsetio je diplomce da je fakultet mesto na kojem su dobili prijatelje za ceo život, naučili mnoge veštine življenja, upoznali sadašnjeg/budućeg bračnog druga, postali disciplinovaniji, uporniji. Profesor Ivan pozvao je studente da budu ponizne vođe, da budu u dubokoj ljubavi sa Isusom, spremni da ga slede gde god ih On usmerava, znajući da će kod Njega i sa Njim pronaći život, i to život u izobilju.

Glavnu poruku uputio je predsednik makedonske misije, Mihajlo Gurev. Govoreći nam o razlici između cara Saula i cara Davida, on je sažeo Davidov život u 8 osobina, na osnovu kojih je nazvan „čovek po Božjem srcu“: David je imao neverovatnu veru u Boga; potpuno se oslanjao na Njega; voleo je Božji zakon; voleo je i svog najvećeg neprijatelja; bio je ponizan; čovek od integriteta; iskreno se kajao zbog svojih greha i neprestano hvalio Boga u svim okolnostima svog života.

U poređenju sa Davidom, Saul je nedostatak neposlušnosti i poverenja u Boga pokušao da nadoknadi žrtvama paljenicama. Ali Bog je poznavao njegovo srce. Radi svoje neposlušnosti, oholosti, nedostatka vere i odbacivanja nade u Gospoda, Bog je odbacio Saula. Bog mu je rekao da će umesto njega izabrati čoveka po svom (Božjem) srcu. U trenutku kad je Saul čuo Božju poruku, David se još uvek nije ni rodio.

Bibljia opisuje Davida kao čoveka koji je hodao Božjim putevima, činio ono što je ispravno i pravo u Božjim očima, čije srce je u potpunosti pripadalo Gospodu. Kada čitamo istoriju izraelskih careva, očigledno je da je David služio kao model prema kome se merila vernost drugih careva Bogu. Međutim, Biblija u isto vreme ne piše da je David bio bezgrešan, daleko od toga. Ali i pored svega toga, on je bio čovek po srcu Božjem.

Pastor Mihajlo je na kraju svima uputio poziv sledećim rečima: „Možda se nećemo suočiti sa istom vrstom diva, niti nas je Bog pozvao da vladamo nacijom, ali možemo da biramo da svakoga dana budemo ljudi po Božjem srcu.“

Prodekan Teološkog fakulteta, profesor Pavle Runić, je, zatim, pozivao svakog diplomiranog studenta i biranim rečima govorio o svakom od njih, nakon čega je usledila dodela diplome od strane dekana, dr Dragana Grujičića, i čestitanje svih prisutnih profesora.

Na kraju nam se obratila Marija Spaić, student 28. generacije. U svoje, i ime svojih kolega, izrazila je zahvalnost Gospodu, jer ne bi ni bili na tom mestu, da ih On tu nije doveo. I ne samo to, već zato što ih je Njegova ruka provela kroz najveće izazove na ovom mestu. Čuli smo zahvalnost profesorima koji su im bili poput svetionika u olujnom moru akademske složenosti, jer je njihova stručnost i ljubav prema predmetima, posvećenost uspehu studenata uticala ne samo na njihovu akademsku izgradnju, već i da se izgrade u bolje ljude. Takođe, tu je i zahvalnost upravi fakulteta za brigu prema studentima, stvaranje okruženja prihvaćenosti, podrške i osećaja pripadnosti kao drugoj porodici; zahvalnost kolegama i prijateljima na svim rečima ohrabrenja, utehe, velikodušnim savetima i molitvama; porodicama, koje su velika potpora i snaga u vreme najtežih izazova; zahvalnost kuvaricama, koje su hranile ne samo telesnom hranom, nego toplinom, brigom i pažnjom; bibliotekarki, prijatelju studenata; donatorima koji su, uz svoju finansijsku pomoć, omogućili da ovi studentu stoje sada na tom mestu; svim vernicima koji su se usrdno molili Bogu za studente, njihov napredak i uspeh. „Naša priča je priča o Božjoj stvaralačkoj ruci koja nas je oblikovala. Na početku poput obične glinene gromade, Bog nas je oblikovao svojom milošću, a fakultet je bio alat za oblikovanje naših umova i naših karaktera.“

Uz zvuke hora Teološkog fakulteta, violina, klavira, gitare, i zajedničkih pesama svih prisutnih, ova svečanost, koja je je završena molitvom profesora Filipa Stojanovića, bila je prožeta proslavljanjem Gospoda kojemu pripada najveća čast i hvala. Aliluja!

Nevena Tasić Kuburić