Drugog juna 2019. godine, još jedna generacija studenata Teološkog fakulteta u Beogradu uspešno je završila svoje studije u ovoj visokoobrazovnoj ustanovi. U ovoj 24. generaciji diplomirala su tri studenta: Ana Srećković (JCO), Emilijan Almažan (SCO) i Daniel Halapi (SCO). Svečanost je obilovala muzičkim programom koji je izvodio hor Teološkog fakulteta pod vođstvom dirigentice Nevene Tasić.

Okupljene je na početku dobrodošlicom pozdravio upravnik fakulteta Pavle Runić, izražavajući svoju radost što će se na ovaj svečani način obeležiti ono što je Bog uradio u životu tih mladih ljudi. Pozdravnu reč imao je profesor Igor Mitrović koji je govorio o tome kako ovi novi teolozi mogu da dosegnu srca ljudi u svom okruženju, jer to i jeste primarni zadatak jednog teologa.

Glavnu poruku je uputila Ana Džuver, profesorica sa susednog Teološkog fakulteta iz Maruševca. Ona je govorila o esencijalnoj Hristovoj poruci da ljubimo bližnjeg kao samog sebe, jer je to jedini pravi put do ljudskih srca i način kako možemo da ostvarimo Hristovu misiju na ovom svetu. Istakla je da se ovaj tekst često posmatra iz egocentrične perspektive i da se stavlja naglasak na onom delu „kao samog sebe“, te da se to tumači da prvenstveno moramo voleti sebe i štititi svoje interese, da bismo voleli svog bližnjeg. Ali odlazeći u kontekst ovog stiha u Starom zavetu, kojeg je Isus samo citirao, prof. Džuver je ukazala na činjenicu da se tamo govori o nesebičnoj ljubavi, koja se aktivno brine i stara za druge, za njihove potrebe i interese. Uputila je poziv da stremimo ka takvoj ljubavi da bismo bili pravi Hristovi predstavnici u ovom svetu.

Dodelu diploma vodio je prodekan fakulteta Dragan Grujičić, a svi profesori su čestitali novim diplomiranim teolozima. Prodekan je biranim rečima ukratko rekao ono što najbolje opisuje svakog od studenata, ukazao na to da su uz borbu i samoodricanje došli do rezultata koje su ostvarili. Skupu se obratila i Ana Srećković  kao predstavnik svoje generacije. Na vrlo  emotivan način, ona se zahvalila za ono što je dobila od Teološkog fakulteta, uprave, profesora i svih koji su tu zaposleni.

Celi događaj je bio obojen jednom emotivnom notom – u očima studenata, rodbine, ali i profesora mogle su se primetiti suze, naravno radosnice. Zaista, dirljivo je kada se vidi kako Bog  radi u životu mladih ljudi, kako ih razvija i pomaže im da stasaju u ljude koji su spremni da rade u Božjem vinogradu! Na kraju, kada je došlo vreme za slikanje, uprkos brojnim kišnim danima koji su prethodili i nepovoljnoj vremenskoj prognozi, zasjalo je sunce, kao još jedan Božji poklon celom skupu.

Pavle Runić