Ova godina je bila puna neizvesnosti za većinu ljudi na našoj planeti, tako da su mnogi planirani događaji i dešavanja morali biti odloženi za neku kasniju priliku. Iako uz izmenu datuma, svečana dodela diploma studentima 25. generacije protekla je u divnoj atmosferi zahvalnosti Bogu i bližnjima za ostvarene uspehe. Biljana Beočanin (Brčko, BiH) i Andrija Stanojević (Beograd) imali su priliku da sa svojim najbližima podele trenutke radosti zbog ostvarenog uspeha, praćenog četvorogodišnjim napredovanjem u akademiji, službama u crkvi, međuljudskim odnosima i ličnom odnosu sa Bogom. Na tom putu su stekli i bračne drugove koji su im bili velika podrška.

Srdačnu dobrodošlicu svim prisutnima uputio je upravnik Teološkog fakulteta Đorđe Trajkovski, rečima da iako ne poznajemo budućnost, mi poznajemo Boga. Iako ne znamo šta nam budućnost tačno donosi, mi poznajemo Boga koji poznaje tu budućnost do detalja. I zato je ona u Božjim rukama sigurna, tako da nemamo razloga za brigu, već preimućstvo da se podsetimo kako nas je Bog vodio u prošlosti.

Nakon otpevane pesme hvale Bogu: „Ja kličem tad u slavu lica Tvog, jer velik si i dobar Bog“, prof. dr Lidija Đorđević Runić pomolila se za diplomirane studente rečima zahvalnosti Bogu što ih je On doveo na ovo mesto, oblikovao, lomio i sastavljao, nadahnjivao i klesao, blagoslovio i umnožio.

Sekretar naše Jugoistočne evropske unije, koja je „osnivač i prijatelj, roditelj i saradnik ove obrazovne institucije“,  prof. Želimir Stanić, podsetio je prisutne na reči mudrog Solomuna iz Knjige Propovednikove 7,8: „Bolji je kraj stvari nego početak joj; bolji je ko je strpljivog duha, negoli ko je ponositog duha.“ „Kada posmatramo svet iz perspektive večnosti u kojoj živi i vlada Nebeski Otac, Tvorac i Spasitelj, Bog kome je stalo do čoveka, onda je kraj samo još jedna prilika za novi početak. Jedna faza života je iza vas, ali kreće nova. Vi ništa niste izgubili, samo ste dobili i stekli – poznanstva, znanja, iskustvo, jer vreme uloženo u poznavanje Božjeg karaktera nikada nije ulazud utrošeno i nikada nije bačeno vreme. Vi ste željno iščekivali ovaj dan koji je još samo jedan novi početak. Da proslavimo ovaj kraj, jer sa Bogom kraj nikada ne postoji. Čak i kraj našeg ovozemaljskog života za Boga je samo prilika za iskazivanje Njegove slave, za vaskrsenje, za novi život, za novi dan. Kraj je uvek prilika za nešto novo, drugačije, za nešto bolje, onima koji su strpljivi i koji nisu oholi. Božja obećanja uvek stižu do onih koji ih u veri čekaju.“

Glavnu poruku uputio je dekan fakulteta, prof. dr Dragan Grujičić, zasnovanu na Hristovim rečima upućenim Nikodimu u Jevanđelju po Jovanu 3. glavi. Da li se pitanje: „Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?“, upućeno vrlo obrazovanom učitelju, na visokom položaju, članu najvećeg veća tadašnjeg doba, može odnositi i na nas? „Šta teološki propovednik može da zaboravi, a što je od suštinske važnosti? Na Nikodimove reči: ’Znamo da si ti učitelj od Boga došao, jer niko ne može čudesa ovih činiti koja ti činiš ako Bog nije s njim’, Hristos odgovara: ’Zaista, zaista ti kažem, ako se ko nanovo ne rodi ne može videti carstva Božjega.’ Teologija ima svoju racionalnost, ali ona nije suvi racionalizam. Bavi se iskustvom koje nije prirodno, i ako želimo da to natprirodno iskustvo o kome Isus govori pretvorimo u prirodne kategorije, mi smo promašili. Hrišćanstvo je natprirodna religija. To je ono što Nikodim nije razumevao. Možeš da razumeš i da se trudiš da teološki shvatiš sve ono što se nalazi u Bibliji, ali to neće uroditi plodom. Duhovni život počinje kao dar, tajanstveno, kao što Hristos kaže: ’Duh diše gde hoće i glas njegov čuješ, ali ne znaš otkuda dolazi i kuda ide. Tako je svaki koji je rođen od Duha.’ Takvo je iskustvo svakog iskrenog hrišćanina – on ne zna kuda ide i kuda odlazi, zato što se prepušta Bogu. Duhovan čovek na neki način ostaje tajna, jer Bog radi kroz njega.“ Dekan fakulteta je izrazio želju da Biljana i Andrija ne poznaju Hrista samo istorijski nego da Hristos živi u njima, i da Duh Sveti tako radi u njihovom životu da svima nama budu tajna i čudo Božje.

Uz birane reči pohvale i kratkog opisa njihovih vrlina, prof. Pavle Runić, prodekan Teološkog fakulteta, dodelio je diplome diplomiranim studentima, uz čestitanje svih prisutnih profesora. Diplomci su se na emotivan način obratili svim prisutnima, uz reči zahvalnosti Bogu za svako iskustvo stečeno tokom studiranja, kao i svim ljudima koji su im pružili moralnu, emotivnu i finansijsku podršku.

Pesme hora Teološkog fakulteta i svih prisutnih iskazale su slavu Bogu, koji je dostojan da ga svako biće na zemlji i u čitavom svemiru slavi.

Svečanost je završena molitvom prof. Mirjane Korićanac za buduće nosioce jevanđelja sa željom da oni uvek sarađuju sa Hristom!

Samo Bogu nek je slava! Soli deo Gloria!